Kako dišeš takav ti je život

Rečenica ,,Kako dišeš takav ti je život“ je vrlo slična rečenici ,,Kakve su ti misli takav ti je život“.

Međutim, prva izjava tiče se fizičke komponente našeg postojanja, dok se druga odnosi na naše duhovno postojanje.

S obzirom na činjenicu da sve u Univerzumu ima svoj redosled, ni mi, kao ljudski rod nismo izuzeti tog poretka. Prvo moramo da savladamo, naučimo da funkcionišemo na fizičkom nivou, tek nakon toga može doći do zadovoljenja potreba višeg reda. Ako ste upoznati sa Maslovljevom hijerarhijom potreba, sve vam je ovo već poznato.

Ovde ću se pozabavati značajem prve rečenice ,,Kako dišeš takav ti je život.“

Zašto?

Zato što većina ljudi ne zna da diše, tačnije ne dišu svesno. Suštinski, ljudi ni ne razmišljaju kako dišu. Disanje jeste nevoljna radnja, upravo zato ljudi dišu pogrešno. Na taj način su bliži umiranju.

Ako ne želiš da budeš bliži umiranju, onda prodiši svesno(st).

U minuti čovek u proseku udahne između 12 i 15 puta. Tokom dubokog udisaja čovek u proseku unese oko 3000 kubnih centimetara vazduha, inače u proseku čovek prilikom svakog udaha unese oko 500 kubnih centimetara vazduha, dakle oko 6 puta manje.

Da li želiš da udišeš 3000 kubnih centimetara vazduha ili svega 500?

Sam proces disanja se deli na dve faze, aktivnu i pasivnu. Aktivna faza je udisaj koji dovodi do širenja grudnog koša, spuštanje dijafragme i do povećanja volumena samih pluća. Pri maksimalnom udahu prečnik grudnog koša se povećava za 20%. Pasivna faza je izdisaj što dovodi do podizanja dijafragme, skupljanja grudnog koša, povećanja pritiska u plućima i dolazi do izbacivanja vazduha zajedno sa ugljen-dioksidom, koji se na taj način oslobađa u atmosferu.

Na početku sam spomenuo da čovek u proseku udahne između 12 i 15 puta u minuti. Kada govorimo o disanju iz ugla joge bilo bi poželjno udisati 3 do 4 puta u minuti. Po joga filozofiji svako od nas se rodio sa određenim brojem udaha i izdaha, samim tim treblo bi da vodimo brigu o načinu na koji dišemo. Upravo zbog toga se smatra da su sve aktivnosti koje dovode do ubrzanog disanja i do povećanja srčanog ritma vrlo pogubne za čoveka. Jedna od takvih aktivnosti jeste i trčanje. Međutim, s obzirom na izuzetne koristi koje trčanje ima na ljudsko telo, ja lično savetujem trčanje (ili trčanje uz stepenice), pogotovo ljudima koji vežbaju jogu.

Zašto?

Zato što ljudi koji vežbaju jogu znaju kako da dišu, tako da će i tokom samog trčanja disati pravilnije, smirenije.

Takođe, studije koje su rađene na trkačima su pokazale da nakon trčanja čovek diše sporije nego pre trčanja, taj ciklus usporenog disanja može da se produži na čitava 24 sata. Naravno sve u zavisnosti od vremenskog trajanja trčanja i ritma. 

Samim tim može da se zaključi da trčanje i jogičko disanje predstavljaju savršenu simbiozu upravo zbog činjenice da se na taj način uspostavlja sporije disanje.

SPORO I SVESNO DISANJE = DUŽI ŽIVOTNI VEK

Zapamti sledeće, sa svakim izdahom gubiš svoju životnu silu.

Iako disanje predstavlja nevoljnu radnju, vrlo je bitno da je pretvoriš u voljnu radnju. Ako želiš duže da živiš, da naučiš svesno disanje siguran sam da će ti ovaj modul u tome pomoći. Prodiši svesno(st).

Autor: Uroš Martinović

Leave a Reply